Оправдано је за економске карактеристике кризе изазване пандемијом COVID-19 закључити да су без преседана, и да се не могу поредити са онима током економске кризе из 2008. и 2009. године, или неким у претходним пандемијским кризама које је човечанство већ прошло. У прилог овоме говори и податак Међународног монетарног фонда (ММФ) да је током Светске економске кризе из 2009. године дошло до контракције од 0,09%, а током кризе изазване пандемијом COVID-19 дошло је до контракције од 3,27% на глобалном нивоу.
Криза изазвана пандемијом COVID-19 као последица егзогеног шока истраживачима из друштвених наука, каква економија јесте, ублажава многе истраживачке изазове и то је један од додатних разлога анализе улоге мера фискалне политике у овом раду.
Методолошки приступ и ограничења
Методолошки приступ коришћен у анализи је деск истраживање, као и алати дескриптивне статистике која се користи у анализи фискалних и макроекономских параметара. Анализира се корелација између фискалних и макроекономских параметара са параметрима који представљају брзину опоравка од егзогеног шока изазваног пандемијом COVID-19, али и корелисаност између самих параметара. Овакав приступ има и ограничења, јер се у овом истраживању не спроводе економетријска истраживања која су присутна у најцитиранијој литератури која дотиче област истраживања из ове анализе; и која је објављена у периоду од 2020. до почетка 2024. године.
У погледу структуре анализа је структурисана тако да у првом поглављу најпре упућује на економске карактеристике које је имала криза изазвана пандемијом COVID-19, а затим описује методолошки оквир, ниво посматрања и структуру рада. У другом поглављу се обрађује макроекономско окружење пре пандемије COVID-19 на глобалном нивоу, у Европи и земљама Централне и Источне Европе (ЦИЕ).
Закључци и препоруке
Основни закључак анализе је да у земљама ЦИЕ током пандемије није постојала јака повезаност између економског опоравка и величине фискалног пакета који је спроведен. Умерена повезаност постоји само у случају када се посматрају земље ЦИЕ без земаља западног Балкана и то на основу података о висини антикризних пакета према методологији обрачуна Фискалног савета.
Такође, не може се утврдити веза између кумулативног раста у периоду 2009–2019. година и опоравка економија током пандемије COVID-19. Исто је и у случају утврђивања повезаности опоравка са економском развијеношћу мереном као БДП per capita.
Институт за развој и иновације је анализу спровео у циљу давања препорука за фискалну политику у Србији, са фокусом на секторе кључне за економски раст и потребу за њиховом додатном подршком.
Јака негативна корелација у узорку земаља ЦИЕ постоји у случају удела посебно угрожених сектора током пандемије, пре свега пружања услуга смештаја и исхране, и економског опоравка. Ово се види и на случају Хрватске, Црне Горе и Албаније.
Одбацивање три од тестиране четири хипотезе у овом раду је показало да је тешко установити закономерности у макроекономским кретањима земаља ЦИЕ током пандемије. Ипак, истраживачки поштено је поновити да је потребна даља економетријска анализа како би се утврдиле или одбациле потенцијалне закономерности и обрасци.
Институт за развој и иновације је анализу спровео у циљу давања препорука у вођењу фискалне политике у Србији. Препоруке су пре свега усмерене на анализу стања сектора који највише доприносе економском расту пред кризу; и разматрању да ли их је потребно додатно подржати или спровести контрацикличну фискалну политику ка њима. Такође, потребно је разматрати илузивност економског раста вођеног секторима као што је грађевинарство у Србији, у периоду 2015–2019. година, које је углавном базирано на пројектима који су доступни само богатијем слоју становништва.
Кључну препоруку у вођењу фискалне политике у кризним временима представља непонављање грешака о неселективној додели средстава становништву, што је био случај у Србији током периода од 2020. до 2022. године.
