Opravdano je za ekonomske karakteristike krize izazvane pandemijom COVID-19 zaključiti da su bez presedana, i da se ne mogu porediti sa onima tokom ekonomske krize iz 2008. i 2009. godine, ili nekim u prethodnim pandemijskim krizama koje je čovečanstvo već prošlo. U prilog ovome govori i podatak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da je tokom Svetske ekonomske krize iz 2009. godine došlo do kontrakcije od 0,09%, a tokom krize izazvane pandemijom COVID-19 došlo je do kontrakcije od 3,27% na globalnom nivou.
Kriza izazvana pandemijom COVID-19 kao posledica egzogenog šoka istraživačima iz društvenih nauka, kakva ekonomija jeste, ublažava mnoge istraživačke izazove i to je jedan od dodatnih razloga analize uloge mera fiskalne politike u ovom radu.
Metodološki pristup i ograničenja
Metodološki pristup korišćen u analizi je desk istraživanje, kao i alati deskriptivne statistike koja se koristi u analizi fiskalnih i makroekonomskih parametara. Analizira se korelacija između fiskalnih i makroekonomskih parametara sa parametrima koji predstavljaju brzinu oporavka od egzogenog šoka izazvanog pandemijom COVID-19, ali i korelisanost između samih parametara. Ovakav pristup ima i ograničenja, jer se u ovom istraživanju ne sprovode ekonometrijska istraživanja koja su prisutna u najcitiranijoj literaturi koja dotiče oblast istraživanja iz ove analize; i koja je objavljena u periodu od 2020. do početka 2024. godine.
U pogledu strukture analiza je strukturisana tako da u prvom poglavlju najpre upućuje na ekonomske karakteristike koje je imala kriza izazvana pandemijom COVID-19, a zatim opisuje metodološki okvir, nivo posmatranja i strukturu rada. U drugom poglavlju se obrađuje makroekonomsko okruženje pre pandemije COVID-19 na globalnom nivou, u Evropi i zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE).
Zaključci i preporuke
Osnovni zaključak analize je da u zemljama CIE tokom pandemije nije postojala jaka povezanost između ekonomskog oporavka i veličine fiskalnog paketa koji je sproveden. Umerena povezanost postoji samo u slučaju kada se posmatraju zemlje CIE bez zemalja zapadnog Balkana i to na osnovu podataka o visini antikriznih paketa prema metodologiji obračuna Fiskalnog saveta.
Takođe, ne može se utvrditi veza između kumulativnog rasta u periodu 2009–2019. godina i oporavka ekonomija tokom pandemije COVID-19. Isto je i u slučaju utvrđivanja povezanosti oporavka sa ekonomskom razvijenošću merenom kao BDP per capita.
Institut za razvoj i inovacije je analizu sproveo u cilju davanja preporuka za fiskalnu politiku u Srbiji, sa fokusom na sektore ključne za ekonomski rast i potrebu za njihovom dodatnom podrškom.
Jaka negativna korelacija u uzorku zemalja CIE postoji u slučaju udela posebno ugroženih sektora tokom pandemije, pre svega pružanja usluga smeštaja i ishrane, i ekonomskog oporavka. Ovo se vidi i na slučaju Hrvatske, Crne Gore i Albanije.
Odbacivanje tri od testirane četiri hipoteze u ovom radu je pokazalo da je teško ustanoviti zakonomernosti u makroekonomskim kretanjima zemalja CIE tokom pandemije. Ipak, istraživački pošteno je ponoviti da je potrebna dalja ekonometrijska analiza kako bi se utvrdile ili odbacile potencijalne zakonomernosti i obrasci.
Institut za razvoj i inovacije je analizu sproveo u cilju davanja preporuka u vođenju fiskalne politike u Srbiji. Preporuke su pre svega usmerene na analizu stanja sektora koji najviše doprinose ekonomskom rastu pred krizu; i razmatranju da li ih je potrebno dodatno podržati ili sprovesti kontracikličnu fiskalnu politiku ka njima. Takođe, potrebno je razmatrati iluzivnost ekonomskog rasta vođenog sektorima kao što je građevinarstvo u Srbiji, u periodu 2015–2019. godina, koje je uglavnom bazirano na projektima koji su dostupni samo bogatijem sloju stanovništva.
Ključnu preporuku u vođenju fiskalne politike u kriznim vremenima predstavlja neponavljanje grešaka o neselektivnoj dodeli sredstava stanovništvu, što je bio slučaj u Srbiji tokom perioda od 2020. do 2022. godine.
