Mobilnost radne snage na zapadnom Balkanu, ali i u Srbiji je niska. Podaci pokazuju da ne dolazi do značajnih radnih migracija na tržištu rada, već da su migracije između zemalja u ovom delu Evrope pre svega posledica dolaska na studije i porodičnih razloga.
Migracija radne snage iz Srbije i sa zapadnog Balkana ka razvijenim zemljama Evrope, ili ispravno rečeno emigracija usled stalno negativnog migracionog salda, je daleko značajniji proces koji se odvija. Ovo je razlog zašto je veoma izazovno kreirati mere ekonomske politike koje bi unapredile mobilnost radne snage na zapadnom Balkanu kada stanovništvo ima dobro uspostavljene rute radne emigracije ka Nemačkoj, Italiji, Austriji i drugim razvijenim zemljama.
Prostor za veću mobilnost radne snage bi trebalo tražiti u kretanju ljudi u pograničnim područjima u oblasti turizma.
Sastanci sa medijima i predstavnicima akademske zajednice
Kako bi obavestili medije i predstavnike akademske zajednice o jednogodišnjem radu na analiziranju mobilnosti radne snage ka Srbiji, Institut za razvoj inovacije je organizovao 24. i 25. septembra 2024. godine dva sastanka sa ključnim igračima u zagovaranju ekonomskih politika. Novinari su obavešteni o osnovnim zaključcima analize i kretanjima koje istraživači predviđaju. Takođe, ovo je bila prilika i da se sagleda prethodnih 6 godina rada Instituta za razvoj i inovacije na temi analiza migracija u Srbiji. Ovom prilikom data su metodološka objašnjenja i odgovori na pitanja o broju emigranata iz Srbije, koja stvaraju kontroverze u javnosti.
Pojašnjeno je da nakon objavljivanja rezultata Popisa iz 2022. godine je polje za različita tumačenja broja emigranata smanjeno, i da je godišnje u proseku za period od 2011. godine do 2022. godine, iz Srbije emigriralo između 25 i 27 hiljada ljudi. Potencijalno rešenje mobilnosti radne snage unutar Srbije jeste dalji razvoj železničkog saobraćaja.
Povećanje mobilnosti u okviru Srbije
Tema koja je posebno pokrenuta na radnom sastanku sa predstavnicima akademske zajednice je mobilnost radne snage u okviru Srbije. Pretpostavlja se da je takođe niska, i da je to posledica uslova na tržištu rada između regiona i oblasti koje se ne nadmeću za privlačenje radne snage. Kao dodatni razlog niske mobilnosti istraživači iz Instituta za razvoj i inovacije vide slabu infrastrukturnu povezanost. U prilog ovome ukazuje povećanje mobilnosti radne snage između Beograda i Novog Sada nakon uspostavljanja brze pruge.
Institut za razvoj i inovacije, trenutno sprovodi projekat „Mobilnost radne snage između Srbije i zemalja zapadnog Balkana – Kako do povećanja mobilnosti?”.
