Зашто би требало вратити Дунав у стање из 1950-их?

Дунавски слив представља други по величини речни слив у Европи са укупном површином од 801.463…

Дунавски слив представља други по величини речни слив у Европи са укупном површином од 801.463 километара квадратних. На простору дунавског слива живи више од 80 милиона људи, укључујући становнике Републике Србије, који се ослањају на овај водени ресурс у свакодневном животу.

Упркос својој огромној вредности, као извору воде, станишту биљних и животињских врста, основи за пољопривреду, индустрију и туризам, Дунав и његове притоке су деценијама изложени системској деградацији проузрокованом колективним људским активностима. Неадекватно управљање природним ресурсима, загађење из индустрије, интензивна пољопривреда и нерегулисан туризам оставили су дубоке последице. Данас је чак 56% реке Дунав означено као веома измењено, што значи да су неке деонице изгубиле способност да поврате добар еколошки статус.

Као референтна тачка већине пројеката које се баве обнављањем дунавског слива наводи се повратак на стање Дунава из периода током 1950-их година, када је Дунав имао карактеристике здравог и стабилног воденог система. Ово је био период пре спровођења великих инжењерских пројеката који су значајно изменили екосистемске карактеристике ове реке. Пут до овог циља је вишесложан и захтева координацију експерата из више области и њихову континуирану сарадњу.

Шести по реду састанак конзорцијума на пројекту DALIA

Представници Института су присуствовали састанку партнера на конзорцијуму пројекта DALIA који је одржан 15. и 16. септембра у малом селу на североистоку Мађарске, Бодрогкерестуру. На састанку су били присутни партнери из 22 партнерске организације из 8 земаља. Међу партнерима су били представници универзитета, истраживачких института јавних установа, као и невладиних организација.

Учесници састанка су представили своје пројектне активности у претходном периоду, као и предстојеће кораке у реализацији пројектних активности.

Посебан акценат стављен је на повезивање научних сазнања и праксе, кроз иновативне приступе који подржавају дугорочну еколошку и социо-економску стабилност у дунавском сливу.

Институт за развој и иновације кроз пројекат DALIA, као и друге пројекте које спроводи у оквиру програма „Зелена и дигитална трансформација“ истиче значај адекватног управљања природним ресурсима. Оно је неопходно за очување животне средине, квалитета живота људи и одрживог развоја заједнице.

Слика: Институт за развој и иновације

Повезани садржај

РЕЦИКЛАЖА

Да ли је биоразградња пластике будућност апциклаже? 
Иако ензимска биокатализа нуди обећавајућу алтернативу, технологија је још увек у развоју, а могућности њеног скалирања тек треба да буду процењене.

ЕКОЛОГИЈА

Еколошки свесни – Еколошки активни?
Највећи број појединаца неће учинити ништа поводом еколошких проблема пуким усвајањем релевантних информација па чак и ако им иста успеју променити одређене ставове, уверења и вредности.

ЕКОЛОГИЈА

Шта значи природа?
Наша љубав према „природи” вуче порекло из наше еволуционе историје кроз коју смо развили афинитет према карактеристикама одређених средина. Биофилија не подразумева просто уживање у „природи”, већ и осећај припадности.

Koristimo kolačiće kako bi pružili optimalno korisničko iskustvo prema Uslovima korišćenja.