Dunavski sliv predstavlja drugi po veličini rečni sliv u Evropi sa ukupnom površinom od 801.463 kilometara kvadratnih. Na prostoru dunavskog sliva živi više od 80 miliona ljudi, uključujući stanovnike Republike Srbije, koji se oslanjaju na ovaj vodeni resurs u svakodnevnom životu.
Uprkos svojoj ogromnoj vrednosti, kao izvoru vode, staništu biljnih i životinjskih vrsta, osnovi za poljoprivredu, industriju i turizam, Dunav i njegove pritoke su decenijama izloženi sistemskoj degradaciji prouzrokovanom kolektivnim ljudskim aktivnostima. Neadekvatno upravljanje prirodnim resursima, zagađenje iz industrije, intenzivna poljoprivreda i neregulisan turizam ostavili su duboke posledice. Danas je čak 56% reke Dunav označeno kao veoma izmenjeno, što znači da su neke deonice izgubile sposobnost da povrate dobar ekološki status.
Kao referentna tačka većine projekata koje se bave obnavljanjem dunavskog sliva navodi se povratak na stanje Dunava iz perioda tokom 1950-ih godina, kada je Dunav imao karakteristike zdravog i stabilnog vodenog sistema. Ovo je bio period pre sprovođenja velikih inženjerskih projekata koji su značajno izmenili ekosistemske karakteristike ove reke. Put do ovog cilja je višesložan i zahteva koordinaciju eksperata iz više oblasti i njihovu kontinuiranu saradnju.
Šesti po redu sastanak konzorcijuma na projektu DALIA
Predstavnici Instituta su prisustvovali sastanku partnera na konzorcijumu projekta DALIA koji je održan 15. i 16. septembra u malom selu na severoistoku Mađarske, Bodrogkeresturu. Na sastanku su bili prisutni partneri iz 22 partnerske organizacije iz 8 zemalja. Među partnerima su bili predstavnici univerziteta, istraživačkih instituta javnih ustanova, kao i nevladinih organizacija.
Učesnici sastanka su predstavili svoje projektne aktivnosti u prethodnom periodu, kao i predstojeće korake u realizaciji projektnih aktivnosti.
Poseban akcenat stavljen je na povezivanje naučnih saznanja i prakse, kroz inovativne pristupe koji podržavaju dugoročnu ekološku i socio-ekonomsku stabilnost u dunavskom slivu.
Institut za razvoj i inovacije kroz projekat DALIA, kao i druge projekte koje sprovodi u okviru programa „Zelena i digitalna transformacija“ ističe značaj adekvatnog upravljanja prirodnim resursima. Ono je neophodno za očuvanje životne sredine, kvaliteta života ljudi i održivog razvoja zajednice.
