Шта се дешава када једна млада жена заврши факултет? Сећам се свог искуства, био је петак. Тог петка сам дипломирала, у понедељак сам се већ нашла у Националној служби за запошљавање.
На бироу. Процес почиње. Оптимизам. Први, „прави“ посао ме очекује.
Добијам свој број, у реду чекам да ме прозову. Упознајем пријатног саветника са којим обављам информативни разговор. Разговарамо о мојим квалификацијама и досадашњим радним искуствима, добијам информације о могућностима запошљавања.
Затим ме саветник пита „Да ли сте размишљали о томе да започнете сопствени бизнис?“. Звучи примамљиво, „Размишљала јесам“, одговарам, „али дефинисану идеју немам“. Он ме упућује на тада активан јавни позив незапосленима за доделу субвенција за самозапошљавање. Заказујемо наредни термин са својим саветником за тачно 3 месеца и надам се да се за 3 месеца нећемо видети, јер би то значило да сам се у међувремену запослила.
Долазим кући и претражујем програм субвенција за самозапошљавање. Нема старосне границе за пријављивање. Немам бизнис идеју, али имам времена да је осмислим. То ме радује, али у исто време размишљам – млада сам, завршила сам факултет у року, са 23 године – идеални су услови да постанем млада предузетница, зашто бих чекала? Према закону о младима, омладина или млади су лица од навршених 15 до навршених 30 година живота. Рачунам – на располагању имам непуних 7 година да постанем млада предузетница, делује довољно. А затим залазим у дубљу анализу.
7 година на папиру, да ли је довољно у пракси?
Логично ми звучи да прво уђем у систем, запослим се, прикупим почетни капитал, контакте, искуство. Дакле први корак је да се запослим и заправо уђем на тржиште рада.
Прва година након дипломе у великом броју случајева пролази у активној потрази за послом – праћење конкурса, слање пријава, разговори за посао, процеси селекције и пробни рад. Овај период може да траје од 6 до 12 месеци, што се најчешће и сматра „нормалним“ временом проналаска првог запослења.
Скоро половина од укупног броја незапослених тражи посао дуже од једне године.
Међутим, подаци показују да скоро половина од укупног броја незапослених тражи посао дуже од једне године. То значи да ми, чак и уз, у просеку максимално годину дана тражења првог стабилног запослења, остаје 6 година на располагању да започнем свој бизнис као млада предузетница. Други корак јесте прво запошљавање, и нажалост, често су то заправо приправништво, уговори на одређено или недовољно плаћене праксе чије се трајање по неколико пута продужава.
Због тога период првих запошљавања – чак и ако формално значи „рад“ – ретко омогућава стварање солидне финансијске основе и прикупљања довољног искуства која би омогућила покретање сопственог бизниса. Овај период може трајати у просеку до 2 године, а често и дуже. Када у рачуницу унесем још 2 године, схватам да ми остаје 4 године на располагању да започнем свој бизнис као млада предузетница.
Да би млада особа могла озбиљно да разматра покретање сопственог бизниса, пожељно је стечено стручно и радно искуство, познавање тржишта и потреба, развијене меке вештине као што су комуникација, организација и решавање проблема, мрежа професионалних контаката и разумевање организационих процеса и функционисања радног окружења.
Уколико овај корак, који може трајати до 2 године, прође како треба, резултат може бити довољна професионална стабилност и капацитет да почнем да се усмеравам ка предузетништву. Дакле, преостају ми 2 године на располагању да започнем свој бизнис као млада предузетница.
Ово није брз процес, посебно за младе, а још више за младе жене, које су често суочене са додатним изазовима, као што су родне разлике у платама, неједнаки услови рада и ограничене шансе за напредовање.
Долазим до закључка – искористићу те преостале две године да развијем и осмислим своју предузетничку идеју јер њено осмишљавање и постављање темеља за бизнис није нешто што се ради „успут“. То подразумева истраживање тржишта, анализу потреба потенцијалних корисника, валидацију идеје, тестирање прототипа, припрему пословног плана и учење о различитим пословним моделима. Постепено ћу градити основу свог бизниса, проверити његову одрживост и усмерити ресурсе, знање и контакте стечене у претходним фазама, како бих на крају могла да започнем свој посао као млада предузетница са сигурном професионалном и финансијском базом.
Затим схватам да сам можда и најбитније ствари изоставила из рачунице – животне околности. Планирање личног живота може значајно утицати на време и ресурсе доступне за развој бизниса. То укључује партнерство, селидбе, оснивање породице, трудноћу, породиљско одсуство и повратак на посао, као и редовну бригу о домаћинству. Родне разлике у расподели кућних и породичних обавеза чини да младе жене у просеку имају мање слободног времена и ресурса за предузетничке активности у односу на мушкарце. Подаци показују да жене у Србији у просеку више времена проводе у неплаћеном кућном раду и да трајање породиљској одсуства додатно утиче на професионални развој.
У Србији, око 75% бракова склапа се у периоду од 24. до 34. године живота жена, док је просечна старост при рођењу првог детета 29 година. Поред тога, трећина запослених жена ради скраћено радно време, при чему као главни разлог наводе обавезе према породици или бригу о одраслим лицима који не могу сами да се старају о себи. У практичном смислу, након што се узму у обзир сви ови фактори, преостало време за развој и реализацију предузетничког подухвата може бити свега једна година или, реалније – мање од једне године.
Када се све сабере, јасно је да младим женама остаје ограничен период стварног простора за улазак у предузетништво. Формално, статус „младе особе“ траје до 30. године, а садржински највећи део тог времена одлази на све претходно наведене фазе. Због тога се суочавамо са парадоксом: најбољи период за улазак у предузетништво је истовремено и период највеће системске нестабилности за младe женe.
Живот се не завршава након 30. године – али подршка младим предузетницама мора бити снажнија
Тог истог дана, када сам се непосредно након завршетка факултета први пут нашла на бироу, добила сам књижицу на којој је уписан датум првог информативног разговора и број саветника. Ту књижицу и даље чувам – не као посебно драгу успомену, већ као подсетник на почетак свог професионалног пута и изазове са којима се суочавају младе жене.
Све наведено указује на потребу за системском подршком која је дугорочнија, флексибилнија и осмишљена тако да омогући младим женама да, уз стабилну професионалну и финансијску основу, заиста могу да остваре свој предузетнички потенцијал. Управо у сагледавању ових изазова и у пружању реалне, практичне подршке лежи кључ за раст броја младих предузетница и за остварење њихових професионалних амбиција.
Законски оквири и постојећи програми у пракси не пружају довољно могућности за активно укључивање младих жена у економски живот.
Ситуација у Србији указује на укорењене структурне неједнакости на тржишту рада – ниже стопе запослености и мање зараде за жене, посебно за младе жене, као и бројне изазове са којима се суочавају приликом уласка на тржиште рада. Оне често морају да балансирају између професионалних обавеза и породичних одговорности, укључујући бригу о домаћинству, породиљско одсуство и недостатак системске подршке. Кроз сва ова размишљања и рачунице, дошла сам до закључка да, иако сам отворена за предузетничке изазове, ипак за сада се не одлучујем за покретање сопственог бизниса.
Иако бисте можда на прву помислили да је разлог управо анализа и рачуница коју сам спровела, разлог је ипак жеља да своје ресурсе и знање усмерим ка подршци другим младим женама у њиховом уласку на тржиште рада и развоју предузетничких потенцијала.
И све то кроз програме који укључују практичне обуке, развој предузетничких вештина и менторство, као и кроз активности усмерене на подизање свести јавности о значају економске независности жена. На овај начин, могуће је деловати тамо где формални програми не досежу, пружити конкретну помоћ појединцима и истовремено допринети дугорочним системским променама које ће омогућити већем броју младих жена да остваре свој професионални потенцијал.
Аутор: Милица Долашевић, пројектна менаџерка, Институт за развој и иновације
