Evropski istraživački prostor (eng. European Research Area – ERA) je inicijativa Evropske unije namenjena stvaranju boljeg okruženja za istraživanje i inovacije širom Evrope kroz podsticanje usklađenih politika u domenu istraživanja i inovacija. U svojoj srži, zasniva se na jednostavnom konceptu – slobodnoj cirkulaciji istraživača, naučnog znanja, inovacija i tehnologije. Drugim rečima, očekuje se da razvoj integrisanog istraživačkog sistema na evropskom nivou dovede do povećanja efikasnosti i produktivnosti i izbegavanja dupliranja rada.
Od 1950-ih godina, Evropa je prepoznala potrebu da poveća konkurentnost u odnosu na Sjedinjene Američke Države i Japan u globalnoj areni kreiranja inovacija, što je proizvelo ideju o svojevrsnom ujedinjavanju i pokretanju zajedničkih inicijativa u oblasti istraživanja i inovacija. Ova strategija se pokazala uspešnom u užim naučnim oblastima kroz organizacije kao što su Evropski savet za nuklearna istraživanja (CERN) i Evropska organizacija za molekularnu biologiju (EMBO).
Prve formulacije i razvoj ovih ideja pokretali su različiti evropski komesari i istaknuti mislioci poput Altiero Spinelija, Antonija Rubertija i Ralfa Darendorfa. Neke od važnih prekretnica u evoluciji ERA narativa odnose se na formulaciju Jedinstvenog prostora za evropsku nauku (1973), uključivanje istraživanja kao formalnog cilja zajedničke evropske politike (1986), eksplicitnu formulaciju trenutne inicijative (2000), dokument ERA: Nove perspektive (2007), Ljubljanski proces koji je podstakao veću posvećenost ERA prioritetima među državama članicama EU (2008).
Dalje, navode se: Strategija EU 2020 koja je postavila polje istraživanja i inovacije kao ključno za održivi razvoj Evropske unije (2010), Ojačano partnerstvo evropskog istraživačkog prostora, komunikaciju koja je formulisala 5 ERA prioriteta (2012), Mapa puta evropskog istraživačkog prostora sa 6 prioriteta 2015–2020 (2015), i komunikacija o Novom evropskom istraživačkom prostoru za istraživanje i inovacije sa 14 akcija (2020).
Pandemija kovida 19 pokazala je ključni značaj daljeg razvoja Evropskog istraživačkog prostora ističući potrebu za koordinisanim i kolaborativnim istraživačkim naporima jer je postalo očigledno da rešavanje takve globalne zdravstvene krize zahteva brze, efikasne i ujedinjene odgovore od strane nauke i otvoreno deljenje podataka. Stoga su ERA principi poput principa otvorene nauke i efikasnog protoka znanja ključni za rešavanje ne samo zdravstvenih kriza već i drugih savremenih globalnih izazova kao što su klimatske promene.
Pored ulaganja, Evropa ne postiže najbolje rezultate u iskorišćavanju plodova istraživačkih aktivnosti kada se pogledaju faktori poput broja prijava patenata, trgovinskog bilansa koji se odnosi na visokotehnološke proizvode, itd.
Međutim, postizanje ovih ciljeva nije jednostavno. Zacrtani targeti koji se odnose na stopu ulaganja u istraživanje i inovacije, u EU, do sada nisu dostignuti (3% kao procenat BDP-a). Iako se može uočiti pozitivan trend (2,24% u 2022. godini, u poređenju sa 2,08% u 2012. godini), EU i dalje značajno zaostaje za zemljama kao što su Sjedinjene Američke Države (3,46% u 2022. godini), Japan (3,34% u 2022. godini) i Južna Koreja (4,93% u 2022. godini). U Srbiji, ovaj indikator tokom proteklih godina varira u prostoru između 0,9 i 1%.
Gde je ERA danas?
ERA okvir se konstantno razvija i danas imamo ERA agendu za 2022–2024 koja sadrži 4 prioritetne oblasti i 20 konkretnih akcija.
Prioritetne oblasti:
- Produbljivanje funkcionalnog unutrašnjeg tržišta vezanog za kreiranje znanja;
- Zajedničko suočavanje sa izazovima koje donosi dvostruka zelena i digitalna tranzicija i povećanje učešća društva u ERA okvirima;
- Povećanje pristupa izvrsnosti u istraživanju i inovacijama širom Unije;
- Unapređenje usklađenih ulaganja i reformi u polju istraživanja i inovacija.
Prvi stub predstavlja samu srž ERA prioriteta i odnosi se na aktivnosti koje su, između ostalog, vezane za unapređivanje praksi otvorene nauke (npr. Evropski oblak za otvorenu nauku), unapređenje zakonodavnog okvira vezanog za autorska prava, reformu sistema za evaluaciju istraživanja, promovisanje rodne ravnopravnosti i podsticanje iluzivnosti, zaštitu akademske slobode, unapređenje mehanizama za valorizaciju znanja, i promovisanje međunarodne saradnje.
Drugi stub se bavi usklađivanjem EU misija za istraživanje i inovacije sa ERA prioritetima, doprinosom zelenoj i digitalnoj tranziciji i povećanjem zajedničkih napora industrije u ovoj oblasti, kao i osnaživanjem visokoobrazovnih institucija i smislenim uključivanjem građana u procese stvaranja naučnog znanja i inovacija.
Treći stub vezan je za jačanje inovacionih ekosistema i podsticanje saradnje uključivanjem različitih zainteresovanih strana i usklađivanjem strategija širom evropskih regiona, povećanje iluzivnosti podrškom zemljama u razvoju kroz kohezione politike.
Četvrti stub ima za cilj razvoj regionalnih i nacionalnih sistema vezanih za istraživanja i inovacije država članica podsticanjem razvijanja prilagođenih nacionalnih planova i usklađivanjem sa EU strategijama, poboljšanja mehanizama za praćenje napretka, promovisanjem donošenja politika zasnovanih na dokazima i podržavanjem zelene i digitalne tranzicije.
Zašto je bitno usklađivanje sa ERA prioritetima?
Prvo, usklađivanje sa ERA prioritetima znači usklađivanje istraživačkih politika i praksi sa onima u EU, što je korak napred u integraciji u širu evropsku zajednicu u polju istraživanja i inovacija. Ovo usklađivanje omogućava istraživačima da grade saradnju, dele resurse i učestvuju u zajedničkim istraživačkim aktivnostima sa kolegama iz drugih evropskih zemalja. Nadnacionalna saradnja u ovom kontekstu može pružiti kvalitetnije odgovore na društvene izazove i rešenja koja su u javnom interesu.
ERA prioriteti su važni jer Srbija ima status zemlje kandidata za članstvo u EU i može imati višestruke koristi od njih. Prođimo kroz samo nekoliko najvažnijih.
Drugo, usklađivanjem sa ERA prioritetima srpske istraživačke organizacije mogu povećati konkurentnost, poboljšati svoj naučni učinak i povećati šanse za finansiranje iz EU fondova kroz programe kao što je Horizon Europe.
Treće, ERA prioriteti su osmišljeni tako da ojačaju istraživačke i inovacione kapacitete na nivou organizacije ali i države i povećaju kvalitet istraživanja poboljšanjem izvrsnosti, podsticanjem kreiranja inovacija i podrškom razvoju mladih istraživača. ERA pomaže zemljama da razviju ciljane politike i mehanizme za poboljšanje istraživačke infrastrukture.
Koja je budućnost ERA prioriteta?
Tokom poslednjeg ERA Foruma održanog 8. marta 2024. godine, diskutovalo se o strukturi novog strateškog dokumenta odnosno nove ERA agende za period 2025–2027, uključujući broj i strukturu predloženih akcija. Strateški dokument će uvrstiti dve nove kategorije sa svrhom razlikovanja fundamentalnih ERA politika i srednjoročnih i kratkoročnih ciljeva („Structural Policy” i „ERA action„) i poboljšan sistem za praćenje napretka. Glavni cilj je da nova agenda bude što konkretnija, operativnija i merljivija.
U ovom kontekstu, u okviru radnog okvira projekta BEAMING finansiranog kroz Horizon Europe program, Institut za razvoj i inovacije ima izazovnu ulogu koja se odnosi na aktivno praćenje i učešće u razvoju ERA prioriteta i usklađivanju projektnih rezultata sa najnovijim dešavanjima u ovom polju, s obzirom da je glavni cilj projekta BEAMING promocija inovacija i valorizacija znanja u oblasti bioekonomije.
Autor: Siniša Borota, sociolog
