Лето је време када градови и општине успоравају, улице постају празније, службене просторије накратко утихну, а свакодневни ритам јавног живота се наизглед препусти некаквој врсти летаргије. Ипак, иза затворених врата скупштинских сала, међу записницима, одлукама и гомилом докумената који често остану непримећени, живот институција не престаје. Доносе се одлуке, извршавају буџети, а рачуни за претходну годину би требало по закону да су добили свој „завршни“ облик.
И не, ово није прва страница Ћосићевог романа, иако на моменат може имати такав призвук. Прича која следи није прича о службеницима, печатима, регистраторима и дебелим фасциклама већ о нечему много конкретнијем – о одлукама о завршним рачунима и новцу који се из буџета издваја за Омладинску политику, али и о томе колико је лако, или тешко, пратити његов траг.
Да бисмо пратили траг новца кроз буџет, прво морамо знати по којим се критеријумима он у њему разврстава и означава. Ту на сцену ступа буџетска класификација која обухвата програмску класификацију, организациону класификацију, функционалну класификацију, економску класификацију прихода и примања, економску класификацију расхода и издатака и класификацију према изворима финансирања. Списак класификација је довољно дуг, те се лако можемо изгубити у том лавиринту појмова и пре него што је потрага за новцем уопште и почела. Зато ћемо се задржати на програмској класификацији.
У Правилнику о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем, програмска класификација дефинисана је као начин исказивања примања и издатака према задацима и активностима корисника буџетских средстава, који се спроводе у циљу ефикасног управљања средствима по предложеним програмима, а који доприносе остварењу стратешких циљева у складу са економском политиком земље.
У преводу, програмска класификација нам помаже да видимо куда новац из буџета иде за економске политике чији је један од стратешких циљева спровођење омладинске политике. Зато је програмска класификација важна за нашу потрагу. Ако желимо да сазнамо колико се средстава издваја за младе, морамо јасно да препознамо где се та средства у буџету налазе и под којим називом.
При томе, важно је прецизирати да се појам „издвајања за младе“ овде користи у ужем смислу и односи се на средства намењена спровођењу омладинске политике, односно на програме, мере и активности усмерене на унапређење положаја младих и спровођење омладинске политике.
Управо на овом нивоу почиње наша потрага за одговором на питање: колико се новца заиста издваја за омладинску политику на локалу?
У буџету Републике, тај траг има своју ознаку и назив: Програм 1302 – Омладинска политика. Буџетска адреса омладинске политике на републичком нивоу је јасна, што омогућава да се средства намењена овом програму идентификују, прате и анализирају. Међутим, проблем настаје онда када одлучимо да се спустимо ниже – са републичког на локални ниво, односно на ниво јединица локалне самоуправе (у даљем тексту ЈЛС). У њиховим буџетима тај траг више није тако лако пратити јер се издвајања за младе приказују у оквиру другог програма – 1301 Развој спорта и омладине. Управо на овом нивоу почиње наша потрага за одговором на питање: колико се новца заиста издваја за омладинску политику на локалу?
Пут до тог одговора није увек био једноставан: један документ водио је ка другом, једна одлука о завршном рачуну ка неком наредном Службеном гласнику, а један PDF документ ка стотинама страница које је некад било потребно прегледати ручно. Ситуацију додатно усложњава и чињеница да на нивоу ЈЛС не постоји посебна програмска ознака 1302 за омладинску политику каква постоји у буџету Републике Србије.
Ипак, проблем није у томе да подаци о издвајањима из буџета не постоје – напротив има их. Проблем је у томе што њихова формална доступност често није довољна како би били употребљиви за грађане, истраживаче и организације цивилног друштва. Зато овде није реч само о томе колико новца издвајамо за младе, већи да ли смо тај новац уопште у стању да јасно видимо у буџету локалне самоуправе.
Сложеност процеса долажења до података најбоље илуструје покушај да их пронађете сами.
Сизиф је гурао камен узбрдо. Ми тражимо новац у буџетима ЈЛС
Потрага за завршним рачуном буџета ЈЛС за 2024. годину[1] често није почињала на једном јасно означеном месту. Уместо тога, било је потребно прегледати званичине интернет странице градова и општина, тражити одлуке у различитим и на први поглед, тешко уочљивим рубрикама, а неретко редом претраживати службене гласнике из наредне године како би се до одлуке о завршном рачуну уопште и дошло.
У појединим случајевима, та потрага је попримала готово сизифовски карактер: када се документ коначно пронађе међу десетинама службених гласника, испостави се да је објављен као скенирани PDF фајл, без могућности претраге текста (Ctrl + F).
Уместо неколико секунди потребних за претрагу кључних речи попут „Развој спорта и омладине“ или „1301“, истраживач је принуђен да скенирану страницу по скенирану страницу тражи податак који би требало да буде доступан на неколико кликова. Када се коначно дође до програма 1301 – Развој спорта и омладине, потребно је детаљно прегледати све програмске активности како би се она под шифром 0005 – Спровођење омладинске политике, пронашла тражена информација. Наравно, сама чињеница да је неки документ тешко пронаћи, а каткад теже претражити, не значи да локална самоуправа нешто скрива, нити се то може тврдити без икаквих доказа.
Али када се сличне препреке понављају изнова и изнова и када су подаци о новцу из буџета расути по различитим документима, форматима и местима објављивања, поставља се питање да ли је реч само о формално испуњеној обавези објављивања буџетских докумената или о стварној транспарентности, која, заинтересованим актерима заиста омогућава увид у издвајања из буџета ЈЛС.
Ефикасност, транспарентност и одговорност у управљању новцем препознате су и као један од циљева актуелног Програма реформе управљања јавним финансијама Републике Србије за период од 2026. до 2030. године усвојеног у мају. Захтев за већом видљивошћу и упоредивошћу издвајања из буџета на локалном нивоу није само питање интереса истраживача, грађана или организација цивилног друштва.
Преглед доступних буџетских докумената оставља још један важан утисак – средства намењена младима делују релативно скромно у односу на укупне буџете ЈЛС. Коначну слику даће детаљна анализа, али већ и сам начин на који су ова средства распоређена и приказана у завршним рачунима отвара питање колики приоритет омладинска политика заиста има у локалним самоуправама?
Ако не можемо да до краја утврдимо колико је новца стварно намењено младима, тешко да уопште можемо да говоримо о томе да ли су та средства довољна.
Један од начина да се унапреди транспарентност издвајања за младе било би увођење програма 1302 и на нивоу ЈЛС. Ако на републичком нивоу постоји јасно означен програм за омладинску политику, исту логику требало би применити и у градовима и општинама. Јасно издвојена програмска ознака значила би да се средства намењена младима лакше идентификују, прате и међусобно упоређују што даље омогућава једноставнију процену колико заправо локалне самоуправе улажу у младе. Другим речима, ако желимо да пратимо пут кретања новца, први корак би у том случају значио давање јасне адресе.
Увођење програма 1302 на локалном нивоу не би магично решило све изазове омладинске политике, али би представљало важан корак ка већој транспарентности – коначно би омогућило да средства намењена младима буду јасно видљива. То би директно олакшало њихово праћење, поређење и јавну контролу, а истовремено отворило простор за одговорнију јавну расправу о томе колико заиста улажемо у младе.
На крају, питање није само да ли 1302 постоји као посебан програм, већ да ли буџетски систем обезбеђује довољно јасне, упоредиве и проверљиве податке о издвајањима из буџета како би се омогућили независна анализа, утемељена процена јавних приоритета и квалитетнији јавни дијалог.
[1] 2024. година је узета као последња година за коју су у време истраживања били доступни подаци о завршним рачунима у довољном обиму.
Аутор: Тамара Јелић, Институт за развој и иновације
