Leto je vreme kada gradovi i opštine usporavaju, ulice postaju praznije, službene prostorije nakratko utihnu, a svakodnevni ritam javnog života se naizgled prepusti nekakvoj vrsti letargije. Ipak, iza zatvorenih vrata skupštinskih sala, među zapisnicima, odlukama i gomilom dokumenata koji često ostanu neprimećeni, život institucija ne prestaje. Donose se odluke, izvršavaju budžeti, a računi za prethodnu godinu bi trebalo po zakonu da su dobili svoj „završni“ oblik.
I ne, ovo nije prva stranica Ćosićevog romana, iako na momenat može imati takav prizvuk. Priča koja sledi nije priča o službenicima, pečatima, registratorima i debelim fasciklama već o nečemu mnogo konkretnijem – o odlukama o završnim računima i novcu koji se iz budžeta izdvaja za Omladinsku politiku, ali i o tome koliko je lako, ili teško, pratiti njegov trag.
Da bismo pratili trag novca kroz budžet, prvo moramo znati po kojim se kriterijumima on u njemu razvrstava i označava. Tu na scenu stupa budžetska klasifikacija koja obuhvata programsku klasifikaciju, organizacionu klasifikaciju, funkcionalnu klasifikaciju, ekonomsku klasifikaciju prihoda i primanja, ekonomsku klasifikaciju rashoda i izdataka i klasifikaciju prema izvorima finansiranja. Spisak klasifikacija je dovoljno dug, te se lako možemo izgubiti u tom lavirintu pojmova i pre nego što je potraga za novcem uopšte i počela. Zato ćemo se zadržati na programskoj klasifikaciji.
U Pravilniku o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budžetski sistem, programska klasifikacija definisana je kao način iskazivanja primanja i izdataka prema zadacima i aktivnostima korisnika budžetskih sredstava, koji se sprovode u cilju efikasnog upravljanja sredstvima po predloženim programima, a koji doprinose ostvarenju strateških ciljeva u skladu sa ekonomskom politikom zemlje.
U prevodu, programska klasifikacija nam pomaže da vidimo kuda novac iz budžeta ide za ekonomske politike čiji je jedan od strateških ciljeva sprovođenje omladinske politike. Zato je programska klasifikacija važna za našu potragu. Ako želimo da saznamo koliko se sredstava izdvaja za mlade, moramo jasno da prepoznamo gde se ta sredstva u budžetu nalaze i pod kojim nazivom.
Pri tome, važno je precizirati da se pojam „izdvajanja za mlade“ ovde koristi u užem smislu i odnosi se na sredstva namenjena sprovođenju omladinske politike, odnosno na programe, mere i aktivnosti usmerene na unapređenje položaja mladih i sprovođenje omladinske politike.
Upravo na ovom nivou počinje naša potraga za odgovorom na pitanje: koliko se novca zaista izdvaja za omladinsku politiku na lokalu?
U budžetu Republike, taj trag ima svoju oznaku i naziv: Program 1302 – Omladinska politika. Budžetska adresa omladinske politike na republičkom nivou je jasna, što omogućava da se sredstva namenjena ovom programu identifikuju, prate i analiziraju. Međutim, problem nastaje onda kada odlučimo da se spustimo niže – sa republičkog na lokalni nivo, odnosno na nivo jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu JLS). U njihovim budžetima taj trag više nije tako lako pratiti jer se izdvajanja za mlade prikazuju u okviru drugog programa – 1301 Razvoj sporta i omladine. Upravo na ovom nivou počinje naša potraga za odgovorom na pitanje: koliko se novca zaista izdvaja za omladinsku politiku na lokalu?
Put do tog odgovora nije uvek bio jednostavan: jedan dokument vodio je ka drugom, jedna odluka o završnom računu ka nekom narednom Službenom glasniku, a jedan PDF dokument ka stotinama stranica koje je nekad bilo potrebno pregledati ručno. Situaciju dodatno usložnjava i činjenica da na nivou JLS ne postoji posebna programska oznaka 1302 za omladinsku politiku kakva postoji u budžetu Republike Srbije.
Ipak, problem nije u tome da podaci o izdvajanjima iz budžeta ne postoje – naprotiv ima ih. Problem je u tome što njihova formalna dostupnost često nije dovoljna kako bi bili upotrebljivi za građane, istraživače i organizacije civilnog društva. Zato ovde nije reč samo o tome koliko novca izdvajamo za mlade, veći da li smo taj novac uopšte u stanju da jasno vidimo u budžetu lokalne samouprave.
Složenost procesa dolaženja do podataka najbolje ilustruje pokušaj da ih pronađete sami.
Sizif je gurao kamen uzbrdo. Mi tražimo novac u budžetima JLS
Potraga za završnim računom budžeta JLS za 2024. godinu[1] često nije počinjala na jednom jasno označenom mestu. Umesto toga, bilo je potrebno pregledati zvaničine internet stranice gradova i opština, tražiti odluke u različitim i na prvi pogled, teško uočljivim rubrikama, a neretko redom pretraživati službene glasnike iz naredne godine kako bi se do odluke o završnom računu uopšte i došlo.
U pojedinim slučajevima, ta potraga je poprimala gotovo sizifovski karakter: kada se dokument konačno pronađe među desetinama službenih glasnika, ispostavi se da je objavljen kao skenirani PDF fajl, bez mogućnosti pretrage teksta (Ctrl + F).
Umesto nekoliko sekundi potrebnih za pretragu ključnih reči poput „Razvoj sporta i omladine“ ili „1301“, istraživač je prinuđen da skeniranu stranicu po skeniranu stranicu traži podatak koji bi trebalo da bude dostupan na nekoliko klikova. Kada se konačno dođe do programa 1301 – Razvoj sporta i omladine, potrebno je detaljno pregledati sve programske aktivnosti kako bi se ona pod šifrom 0005 – Sprovođenje omladinske politike, pronašla tražena informacija. Naravno, sama činjenica da je neki dokument teško pronaći, a katkad teže pretražiti, ne znači da lokalna samouprava nešto skriva, niti se to može tvrditi bez ikakvih dokaza.
Ali kada se slične prepreke ponavljaju iznova i iznova i kada su podaci o novcu iz budžeta rasuti po različitim dokumentima, formatima i mestima objavljivanja, postavlja se pitanje da li je reč samo o formalno ispunjenoj obavezi objavljivanja budžetskih dokumenata ili o stvarnoj transparentnosti, koja, zainteresovanim akterima zaista omogućava uvid u izdvajanja iz budžeta JLS.
Efikasnost, transparentnost i odgovornost u upravljanju novcem prepoznate su i kao jedan od ciljeva aktuelnog Programa reforme upravljanja javnim finansijama Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine usvojenog u maju. Zahtev za većom vidljivošću i uporedivošću izdvajanja iz budžeta na lokalnom nivou nije samo pitanje interesa istraživača, građana ili organizacija civilnog društva.
Pregled dostupnih budžetskih dokumenata ostavlja još jedan važan utisak – sredstva namenjena mladima deluju relativno skromno u odnosu na ukupne budžete JLS. Konačnu sliku daće detaljna analiza, ali već i sam način na koji su ova sredstva raspoređena i prikazana u završnim računima otvara pitanje koliki prioritet omladinska politika zaista ima u lokalnim samoupravama?
Ako ne možemo da do kraja utvrdimo koliko je novca stvarno namenjeno mladima, teško da uopšte možemo da govorimo o tome da li su ta sredstva dovoljna.
Jedan od načina da se unapredi transparentnost izdvajanja za mlade bilo bi uvođenje programa 1302 i na nivou JLS. Ako na republičkom nivou postoji jasno označen program za omladinsku politiku, istu logiku trebalo bi primeniti i u gradovima i opštinama. Jasno izdvojena programska oznaka značila bi da se sredstva namenjena mladima lakše identifikuju, prate i međusobno upoređuju što dalje omogućava jednostavniju procenu koliko zapravo lokalne samouprave ulažu u mlade. Drugim rečima, ako želimo da pratimo put kretanja novca, prvi korak bi u tom slučaju značio davanje jasne adrese.
Uvođenje programa 1302 na lokalnom nivou ne bi magično rešilo sve izazove omladinske politike, ali bi predstavljalo važan korak ka većoj transparentnosti – konačno bi omogućilo da sredstva namenjena mladima budu jasno vidljiva. To bi direktno olakšalo njihovo praćenje, poređenje i javnu kontrolu, a istovremeno otvorilo prostor za odgovorniju javnu raspravu o tome koliko zaista ulažemo u mlade.
Na kraju, pitanje nije samo da li 1302 postoji kao poseban program, već da li budžetski sistem obezbeđuje dovoljno jasne, uporedive i proverljive podatke o izdvajanjima iz budžeta kako bi se omogućili nezavisna analiza, utemeljena procena javnih prioriteta i kvalitetniji javni dijalog.
[1] 2024. godina je uzeta kao poslednja godina za koju su u vreme istraživanja bili dostupni podaci o završnim računima u dovoljnom obimu.
Autor: Tamara Jelić, Institut za razvoj i inovacije
