Kada se u Srbiji započne tema regionalnog razvoja, razgovor gotovo po pravilu počinje od toga da je potrebno ulagati u fizičku infrastrukturu: gde će se graditi nova industrijska zona, koliko će kvadratnih metara proizvodnog prostora i hala biti izgrađeno.
To jesu važna pitanja, ali često izostaje jedno podjednako važno pitanje – ko će u tim halama raditi za pet ili deset godina i sa kojim znanjem? Zato pitanje „gde izgraditi novu halu“ treba preformulisati u pitanje „kako izgraditi nove kompetencije koje će omogućiti da svaka investicija ima dugoročan efekat“.
Regionalne razlike u Srbiji su vidljive u prosečnim zaradama i obrazovanju, ali su naročito izražene u nivou ulaganja u istraživanje i razvoj. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ulaganja u istraživanje i razvoj u Beogradskom regionu 2024. godine iznosila su oko 498 miliona evra, dok je u regionu Južne i Istočne Srbije taj iznos bio oko 22 miliona evra. To znači da se u glavnom gradu ulaže skoro 23 puta više u razvoj i inovacije nego u čitavom regionu Južne i Istočne Srbije.
Podaci pokazuju i da je udeo visokoobrazovanog stanovništva u ruralnim područjima značajno niži nego u urbanim centrima. Udeo visokoobrazovanih je najviši u Beogradskom regionu – 27%, dok ih je u Južnoj i Istočnoj Srbiji više nego duplo manje – svega 12%. Istovremeno, migracioni trendovi su izrazito nepovoljni, mladi iz ovih regiona se u većoj meri sele ka većim gradovima ili u inostranstvo. Tako se regionalne razlike, pored ekonomskih pokazatelja, produbljuju i u strukturi ljudskog kapitala. Međutim, kada analiziramo strukturu preduzetništva po regionima, uočavamo specifičnosti u odnosu broja preduzetnika i broja zaposlenih kod preduzetnika po regionima.
U 2024. godini, u Beogradskom regionu poslovalo je 73.412 preduzetnika, što čini oko 29% ukupnog broja preduzetnika u Srbiji. Oni su zapošljavali 53.758 radnika, što znači da je svaki preduzetnik u proseku zapošljavao oko 0,7 radnika. Iako Beograd dominira po broju registrovanih preduzetnika, prosečan broj zaposlenih po preduzetniku je relativno nizak u odnosu na druge regione.
S druge strane, u Južnoj i Istočnoj Srbije poslovalo je 46.011 preduzetnika (18% od ukupnog broja), koji su zapošljavali 54.425 radnika, što znači da u proseku jedan preduzetnik u ovom regionu zapošljava 1,18 radnika. To ukazuje na relativno veće učešće preduzetnika u lokalnom zapošljavanju i snažnu ulogu pojedinačnih biznisa u održanju radnih mesta.
Sve pokazuju da Južna i Istočna Srbija ima snažnu preduzetničku osnovu, naročito u mikro i malim preduzećima i porodičnim biznisima, koja dominiraju sektorima kao što su poljoprivreda, prehrambena industrija, zanatstvo i usluge koji mogu biti propraćeni modernizacijom.
Neiskorišćeni potencijal i prostor za modernizaciju otvaraju put ka inovativnim razvojnim modelima. Jedan od njih može biti i koncept startap sela („Startup Village“). U pitanju je koncept koji predstavlja model razvoja preduzetništva i inovacija u ruralnim i manje razvijenim područjima, čiji je cilj da omogući da ekonomski rast ne bude ograničen isključivo na velike urbane centre. Startap selo podrazumeva obezbeđivanje osnovnih fizičkih uslova za rad, pristup finansiranju, razvoj lokalnog liderstva, povezivanje sa obrazovnim i istraživačkim institucijama, kao i dostupnost pravnih, finansijskih i mentorskih usluga, a u središtu koncepta je ljudski kapital.
Fokus je na aktiviranju ljudskog kapitala koji već postoji – u sredinama u kojima mladi već rade onlajn za globalno tržište, gde žele da pokrenu sopstveni posao, a tradicionalni proizvođači traže nove kanale prodaje. Ovakav model se pokazao kao odgovarajući instrument zadržavanja i privlačenja mladih ljudi širom evropskih ruralnih zajednica.
I u Srbiji postoji primer koji je dokazao da, kada se u fokus stavi ljudski kapital, postojanje velikih fizičkih infrastruktura nije presudno za nastajanje inovacionih centara. Naučno-tehnološki park Beograd, koji je danas nosilac domaćeg inovacionog ekosistema, nije započeo kao impozantan kompleks zgrada. Prvi koraci napravljeni su u potkrovlju, gde su mladi timovi uz podršku akademske zajednice i donatora dobili priliku da razvijaju svoje ideje. Tek kasnije usledila je izgradnja modernog kampusa i šira institucionalna podrška.
Zgrade i hale se mogu izgraditi za godinu dana. Ljudski kapital se gradi godinama – ali jedino on garantuje da će ta hala zaista biti ispunjena ljudima.
To dovodi do zaključka da je isto primenjivo i na jugu zemlje, i da primarno što nedostaje nije zgrada, već kontinuirane obuke, mentorstvo, pristup finansiranju, saradnja sa fakultetima i institucijama, umrežavanje. Ukoliko mlada Leskovčanka sa idejom za biznis ne vidi perspektivu u svom okruženju, gubitak nije samo njen – već lokalni, regionalni i nacionalni.
Razvoj Južne i Istočne Srbije, koji zaostaje za prosekom, zavisi od toga da li ćemo prepoznati da je ključna infrastruktura upravo ljudski kapital. Zgrade i hale se mogu izgraditi za godinu dana. Ljudski kapital se gradi godinama – ali jedino on garantuje da će ta hala zaista biti ispunjena ljudima koji doprinose održivom lokalnom i regionalnom razvoju.
Autor: Milica Dolašević, projektna menadžerka, Institut za razvoj i inovacije
