Svakodnevni diskurs vezan za ekološke teme preplavljen je „revolucionarnim“ otkrićima novih tehnologija koje obećavaju ambiciozne rezultate. Ipak, retko kad svedočimo praktičnoj primeni ovih otkrića, posebno u većim razmerama, što pokazuje nedostatak istinski transformativnih rezultata.
U suštini, ne postoje održivi automobili ili zgrade, mogu postojati samo održivi ili neodrživi društveni sistemi kao takvi. Naši međusobni odnosi (vlasnički, eksploatatorski, itd.) odražavaju se na naš odnos prema životnoj sredini.
Iako je tehnološki razvoj bitan deo zelene transformacije, napori koji promovišu tehnološka rešenja za pojedinačne elemente ekološke krize u sadašnjem, složenom društvenom okruženju promašuju ključne probleme. Zelena transformacija se ne odnosi samo na zamenu fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije, već je reč o o temeljnom restrukturiranju društva da bi ono bilo održivo.
Stoga, stvari poput odnosa moći, ljudske eksploatacije, mehanizama donošenja odluka i društvenih nejednakosti se moraju uzeti u obzir prilikom kreiranja održivih rešenja ako želimo da izbegnemo lažna rešenja, greenwashing i druge neželjene posledice koje nas guraju korak napred i dva koraka nazad.
Razmena iskustava o kreiranju održivih rešenja u Ljubljani
Ovo su neke od tema o kojima je diskutovao predstavnik Instituta i menadžer programa Zelena i digitalna transformacija Siniša Borota na konferenciji „Partnerstva za vođenje politika ka zelenim akcijama“ u Ljubljani. Na ovoj međunarodnoj konferenciji, koju je organizovao Centar za izuzetnost u finansijama učestvovali su stručnjaci, donosioci politika i praktičari iz regiona, Evrope i Severne Amerike, sa ciljem razmene iskustava i mišljenja o globalnim i prekograničnim problemima, poput klimatskih promena, degradacije životne sredine, gubitka biodiverziteta i društvenih nejednakosti.
Institut za razvoj i inovacije je takođe imao priliku da predstavi projekat BEAMING tokom panel diskusije „Ko-kreiranje održivih rešenja: Pronalaženje sinergija za javno-privatna partnerstva“, sa fokusom na dobre prakse u oblasti bioekonomije, grupi visokih predstavnika međunarodnih organizacija, kao i ministarstava, centralnih banaka i javnih institucija širom zapadnog Balkana i susednih regiona.
