Азот је кључан за раст биљака, али прекомерна и неефикасна употреба азотних ђубрива доводи до озбиљних еколошких последица. Само 30–50% унетог азота апсорбују усеви, док остатак доспева у подземне воде или се емитује као азот-оксид (N₂O), гас који изазива ефекат стаклене баште.
Емисије N₂O су порасле за 40% у последњих 40 година, а тренутна стопа раста је према студији објављеној у Earth System Science Data (Tian et al.,2024), највећа у последњих 800.000 година. Иако је ређе присутан од CO₂, азот-оксид има 300 пута већи потенцијал загревања у периоду од 100 година и значајно доприноси уништавању озонског омотача. Око 75% емисија N₂O потиче из пољопривреде, што указује да усвајање одрживих пракси, попут регенеративне пољопривреде, у овом сектору представља кључну полугу у борби против климатских промена.
Уводни састанак конзорцијума на пројекту NitroScope
Представници Института за развој и иновације су присуствовали уводном састанку конзорцијума партнера пројекта NitroScope који је одржан 3. и 4. новембра у Генту, Белгија. Организатор састанка је био координатор пројекта – Универзитет у Генту.
NitroScope је четворогодишњи пројекат који се финансира од стране Европске комисије у оквиру програма Horizon Europe, са укупним буџетом од 11,4 милиона евра. На састанку су били присутни партнери из 24 партнерске организације из 14 земаља. Кроз дводневне састанке, партнери су представили активности које планирају да спроведу за време трајања пројекта, са детаљнијим фокусом на активности које ће бити спроведене у првих шест месеци. Током састанака, детаљно се разматрало спровођење мерења и мониторинга азотних токова и сви потенцијални проблеми и решења на пројекту.
Циљ пројекта је да обезбеди системска решења за бољу квантификацију и управљање европским токовима азота како би се побољшала ефикасност коришћења азота и смањили губици азота, посебно кроз испирање нитрата и емисије азот-оксида.
Институт за развој и иновације у оквиру пројекта NitroScope ради на социо-економској процени ефеката примењених стратегија управљања азотом, идентификацији препрека за њихово усвајање и предлагању политика које подстичу одрживу примену у пракси.
Као део шире стратегије креирања одрживог агроекономског система, Институт за развој и иновације се залаже за усвајање иновативних пракси попут регенеративне пољопривреде. Све у циљу повећања ефикасности коришћења азота и смањења негативног утицаја на животну средину.
