Azot je ključan za rast biljaka, ali prekomerna i neefikasna upotreba azotnih đubriva dovodi do ozbiljnih ekoloških posledica. Samo 30–50% unetog azota apsorbuju usevi, dok ostatak dospeva u podzemne vode ili se emituje kao azot-oksid (N₂O), gas koji izaziva efekat staklene bašte.
Emisije N₂O su porasle za 40% u poslednjih 40 godina, a trenutna stopa rasta je prema studiji objavljenoj u Earth System Science Data (Tian et al.,2024), najveća u poslednjih 800.000 godina. Iako je ređe prisutan od CO₂, azot-oksid ima 300 puta veći potencijal zagrevanja u periodu od 100 godina i značajno doprinosi uništavanju ozonskog omotača. Oko 75% emisija N₂O potiče iz poljoprivrede, što ukazuje da usvajanje održivih praksi, poput regenerativne poljoprivrede, u ovom sektoru predstavlja ključnu polugu u borbi protiv klimatskih promena.
Uvodni sastanak konzorcijuma na projektu NitroScope
Predstavnici Instituta za razvoj i inovacije su prisustvovali uvodnom sastanku konzorcijuma partnera projekta NitroScope koji je održan 3. i 4. novembra u Gentu, Belgija. Organizator sastanka je bio koordinator projekta – Univerzitet u Gentu.
NitroScope je četvorogodišnji projekat koji se finansira od strane Evropske komisije u okviru programa Horizon Europe, sa ukupnim budžetom od 11,4 miliona evra. Na sastanku su bili prisutni partneri iz 24 partnerske organizacije iz 14 zemalja. Kroz dvodnevne sastanke, partneri su predstavili aktivnosti koje planiraju da sprovedu za vreme trajanja projekta, sa detaljnijim fokusom na aktivnosti koje će biti sprovedene u prvih šest meseci. Tokom sastanaka, detaljno se razmatralo sprovođenje merenja i monitoringa azotnih tokova i svi potencijalni problemi i rešenja na projektu.
Cilj projekta je da obezbedi sistemska rešenja za bolju kvantifikaciju i upravljanje evropskim tokovima azota kako bi se poboljšala efikasnost korišćenja azota i smanjili gubici azota, posebno kroz ispiranje nitrata i emisije azot-oksida.
Institut za razvoj i inovacije u okviru projekta NitroScope radi na socio-ekonomskoj proceni efekata primenjenih strategija upravljanja azotom, identifikaciji prepreka za njihovo usvajanje i predlaganju politika koje podstiču održivu primenu u praksi.
Kao deo šire strategije kreiranja održivog agroekonomskog sistema, Institut za razvoj i inovacije se zalaže za usvajanje inovativnih praksi poput regenerativne poljoprivrede. Sve u cilju povećanja efikasnosti korišćenja azota i smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu.
