Пожари на отвореном представљају озбиљан глобални проблем, а размере њихових последица најбоље се приказују кроз бројеве. У периоду од марта 2024. до фебруара 2025. године, пожари у свету су захватили 3,7 милиона квадратних километара, што је више од површине Индије. Њиховом утицају било је изложено 100 милиона људи широм света, док је вредност угрожене имовине достигла 215 милијарди долара.
Истовремено, у атмосферу је испуштено 8 милијарди тона CO2 (StateofWildfires, 2025). Од свих поражавајућих података, највише забрињава чињеница да је човек узрок чак од 80 до 95 одсто пожара. Решавање овог проблема захтева холистички приступ и синергију свих актера – од институција до локалних заједница.
Пројекат RES2FIRE – како до јачања отпорности екосистема на пожаре
Представници Института су присуствовали састанку конзорцијума партнера пројекта RES2FIRE који је одржан у Кочанима у Северној Македонији. Циљ пројекта RES2FIRE је развој заједничких процедура, методологија и практичних решења за смањење ризика од пожара на отвореном и јачање отпорности екосистема у Јадранско-јонском региону. Пројекат RES2FIRE је део програма Interreg IPA ADRION 2021–2027, који кофинансира Европска унија, са укупним буџетом од 1,2 милиона евра. Фокус пројекта у претходном периоду био је на анализи и процени ризика од пожара кроз симулације, као и анализа ефикасности мера за смањење горивог материјала.
На основу анализа и процена је потврђено да мере попут проређивања, уклањања подраста, механичког третирања и интензивније испаше, значајно смањују интензитет и последице пожара.
У наредном периоду, Институт за развој и иновације имаће водећу улогу у изради студије о процени еколошких и социо-економских последица пожара на отвореном на пилот подручјима у оквиру пројекта. Циљ студије је да покаже последице које су пожари имали у претходној деценији и да укаже на неопходност предузимања мера превенције и ублажавања негативних последица по животну средину и друштво.
Општи је закључак да техничка решења за спречавање и смањење интензитета пожара постоје, али кључни изазов представља њихова системска и дугорочна примена, одржавање и укључивање у шире мере управљања природним ресурсима.
Унапређење процеса управљања природним ресурсима, засновано на научним чињеницама и добрим примерима из праксе, уз поштовање локалног контекста, представља пример коме треба тежити у креирању јавних политика.
