ИЗ СРБИЈЕ ГОДИШЊЕ ЕМИГРИРА ГРАД ВЕЛИЧИНЕ БОРА

MИГРАЦИЈЕ КАО КЉУЧНИ ФАКТОР ДРУШТВЕНИХ КРЕТАЊА

Миграције у Србији и на простору Западног Балкана су се убрзале као последица економских кретања на која утичу односи и стање у највећим државама и економијама Европске уније. Са повећањем броја емиграната и имиграната, у Србији се значајно мења и контингент становништва. Зато се поставља питање ко ће постати грађанин Европске уније, када једном за то дође време. Колико су последице емиграције велике, може се разматрати на основу резултата анализе „Трошкови емиграције младих“ из 2019. године и методологије обрачуна годишњих трошкова и бенефита услед емиграције становништва из Србије. Анализа је показала да, изражено у новцу, Србија годишње трпи губитак између 2,5 и 3 милијарде евра, услед емиграција људи у које је улагано кроз њихово образовање, као и услед тога што више не учествују у креирању бруто домаћег производа Србије. Разматране су и користи које су последица емиграције и које се огледају у сталном порасту износа дознака које се шаљу ка Србији. Методологија која је развијена за Србију, примењена је и на остале земље Западног Балкана и дошло се до податка да регион годишње трпи губитке од преко пет милијарди евра.

ГОДИШЊЕ ЕМИГРИРА ИЗ СРБИЈЕ ЈЕДАН БОР ИЛИ ПИРОТ

Истраживачко питање које је посредно отворено анализом трошкова емиграције, јесте број емиграната из Србије на годишњем нивоу. Наиме, укрштањем података из међународних извора дошло се до процена да годишње емигрира из Србије од 15.700 до 49.000 људи. Током истраживања домаћи извори нису разматрани, јер је након поређења броја емиграната из Србије са подацима које дају извештаји међународних организација, попут ОЕЦД-а, закључено да су потпуно нерелевантни и непотпуни. Након дебате у јавности и стручним круговима, дилема о броју емиграната је решена објављивањем и тумачењем првих података. Пописа становништва које је Републички завод за статистику (РЗС) спровео у 2022. години. Представници РЗС-а су изнели процену да годишње из Србије емигрира од 25.000 до 27.000 људи, уз ограду да је то истраживачка процена, а не податак који се може извести из резултата Пописа становништва услед непотпуне упоредивости Пописа из 2022. године са Пописом из 2011. године. Упоредивост није могућа услед методолошког оквира који је сада по први пут имплементиран, али и других фактора као што је учешће у Попису из 2022. године Албанаца из општина Прешево, Бујановац и Медвеђа. Каснијим потврдама РЗС указује да је, у периоду од 2011. до 2022. године, из Србије нето емигрирало око 300.000 људи. Но, требало би разумети да је број људи који је емигрирао из Србије већи од 300.000, јер се нето емиграција добија када се од броја емиграната одузме број оних који су имигрирали у Србију.

КВАЛИТЕТНА СТАТИСТИКА МИГРАЦИЈА ЈЕ КОМПЛИКОВАНА ЗА ТУМАЧЕЊЕ

За разлику од ситуације у којој готово да не постоји домаћа статистика емиграција из Србије, а међународне нису свеобухватне, статистика имиграција у Србију је значајно уређенија област. Постојање података о имиграцији у Републику Србију је последица међународних обавеза које је Република Србија преузела у процесу визне либерализације, тачније у оквиру спровођења Мапе пута визне либерализације коју је Европска комисија поставила пред Србију 2008. године. Временска серија података, која је на располагању истраживачима, доносиоцима одлука и јавности, доступна је од 2010. године и то захваљујући, пре свега, припреми и објављивању Миграционог профила Републике Србије од стране Комесаријата за избеглице и миграције. Иако далеко напреднија од статистике емиграција, имиграциона статистика садржи бројне недостатке због којих се не могу донети прецизни закључци о броју, структури и трендовима кретања контингената имиграната. Један од разлога да статистика имиграција није једноставна за тумачење произилази и из самих прописа Републике Србије, па тако Срби из региона који долазе да студирају на универзитете у Србији остају невидљиви за имигрантску статистику све до тренутка док не постану држављани Републике Србије.

ГОДИШЊЕ ИМИГРИРА У СРБИЈУ ЈЕДНА РАШКА ИЛИ ЛЕБАНЕ

Кроз свеобухватну анализу различитих мигрантских контингената из Миграционог профила може се доћи до увида о броју страних држављана који су имигрирали у Републику Србију, односно имиграната који доприносе и привређују у Републици Србији. Број издатих виза, као и њихова структура по различитим параметрима, може бити једни од првих, али не толико чврстих показатеља имиграција. У периоду од 2010. до 2021. године у Републици Србије је издато 127.596 виза, од чега једна четвртина грађанима Народне Републике Кине. Имиграција или досељавање представља пресељење у Републику Србију из неке друге државе, које траје или се очекује да ће трајати дуже од 12 месеци. Посматрано према претходној опште прихваћеној дефиницији, имигрантска популација у Србији се, у периоду од 2010. до 2021. године, дуплирала. У просеку је имигрантску популацију чинило 27.000 људи годишње, али је приметно да не постоји константан раст, већ да је број имиграната у оквиру имигрантске популације изразито варијабилан. Такође, посматрајући број одобрења привременог боравка за лица која по први пут бораве у Србији, уочава се да се од 2011. до 2021. године број ових лица готово утростручио са око 6.000 на 17.500. Ово повећање је, у највећој мери, последица повећаног броја грађана Кине и Турске који су добијали одобрење за привремени боравак у Србији због рада. У односу на 2011. годину, Кинеза је за преко 5.000 више у овој категорији, док се грађани Турске у овој категорији појављују први пут 2016. године и њихов број константно расте, да би их у 2021. години било око 4.000. У периоду од 2010. до 2021. године, у просеку је годишње око 21.500 људи добијало држављанство Републике Србије. Укупно, за 12 година, број новопримљених држављана је износио 257.148. Од 2011. до 2021. године број новопримљених држављана Србије из Босне и Херцеговине је износио 156.423, што је две трећине од укупног броја датих држављанстава у посматраних 11 година. Уколико би добијање држављанства значило да особа борави и привређује у Србији, онда би се кроз анализу броја новопримљених држављана који пружа Министарство унутрашњих послова, могло у највећој мери објаснити колико људи годишње имигрира. Ипак, имигрант је неко ко борави или планира да борави дуже од 12 месеци у Републици Србији, па је закључак да сви који добију држављанство Републике Србије нису имигранти.

ЗАКЉУЧАК

Имиграција и емиграција, представљају комплексне процесе који обухватају бројне факторе који их покрећу, али и процесе који остављају несагледиве и непредвидиве последице. У случају Србије, емиграциона и имиграциона кретања су значајна, што указује да се контингент становништва, тј. људи који живе у Републици Србији, значајно мења кроз године. Ово доводи до тога да, у овом тренутку, не можемо предвидети колики ће удео тренутних становника Србије постати грађани Европске уније у тренутку када Србија постане део ове заједнице.

Аутор: Ненад Јевтовић, диплoмирани економиста (ауторски текст објављен у Иванић В. (уред.) Паметни региони, Национални конвент о Европској унији, 2023.)