Рурална, планинска и удаљена подручја чине око 80% територије Европске уније, у њима живи 30% становништва, ствара се 46% бруто додате вредности, а истовремено представљају простор у коме се налази највећи део природних ресурса и културног наслеђа (Европска комисија).
Ипак, ова подручја суочавају се са бројним изазовима, укључујући нижи БДП по становнику, високу незапосленост, ниже зараде, убрзано старење становништва и ограничен приступ робама и услугама.
Додатно, опоравак заснован на технологијама и иновацијама након финансијске кризе из 2008. и 2009. године, пандемије из 2020. године и последица рата у Украјини често је заобишао руралне заједнице. Због тога су рурална подручја посебно изложена ризику од сиромаштва и социјалне искључености, при чему је 22,4% становништва у ризику. Ови изазови су додатно изражени код младих, старијих, жена, особа са инвалидитетом и миграната.
У Србији рурална подручја покривају више од 90% земље – обрачунато на основу ДЕГУРБА методологије и рада ауторки Дробњаковић, Кокотовић Каназир из 2025. године, и суочавају се са истим или тежим изазовима него рурална подручја у Европској унији.
Рурални развој у фокусу ESIRA састанка у Литванији
У оквиру петог састанка конзорцијума пројекта ESIRA, који је одржанн од 20. до 22. маја 2026. године у Друскининкају у Литванији, партнери су разговарали о изазовима и решењима за осам европских руралних подручја у којима делују. Током састанка разматрани су досадашњи резултати пројекта, реализоване активности и планови за наредни преиод, са посебнихм акцентом на рурални развој.
У оквиру тродневног програма, представљен је напредак појединачних социо-економских иницијатива, од укупно 57 колико је развијено кроз више од две године рада на ESIRA пројекту.
Посебан део програма су биле теренска посете већ успостављеним социо-економским иницијативама и социјалним предузећима у региону Друскининкаја у Литванији.
Прикупљена знања и искуства из Литваније могу бити корисна у развоју Јабланичког и Пчињског региона, где се пројекат ESIRA и имплементира, а све у контексту чињенице да је Јужна и Источна Србија најруралнији регион у Србији.
Пројекат ESIRA финансиран је од стране Европске комисије кроз програм Horizon Europe.
