Сматрања

Сматрања представљају виђења, осврте и приказе које запослени и колумнисти из Института за развој и иновације износе о актуелним економским и друштвеним темама. Сматрања не представљају званичну истраживачку и заговарачку позицију Института за развој и иновације.

СОЦИЈАЛНА ЕКОЛОГИЈА

Од сукоба до суживота: Заштита медведа оснаживањем локалних заједница
Суживот људи и медведа је динамично, али одрживо стање у којем се људи и медведи прилагођавају животу у истом простору.

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ

Стратегија индустријске политике – српска привреда из доба Јуре
Да се не заносимо великим стратегијама већ да признамо да не постоји довољно знања о индустријским политикама у Србији јер је систематично гушено.

МЕДИЈИ

Дебата Волтера Липмана и Џона Дјуија
Дебата Волтера Липмана и Џона Дјуија је произвела најкорисније разумевање односа новинарства и демократије, али и парадигму за решавање важних друштвених питања кроз дискусију.

МЕДИЈИ

О проблему објективног новинарства
Либерална демократија и капитализам имају инхерентну контрадикцију, да због неопходности максимизације профита и неограниченог раста, медији теже јефтином новинарству које подрива демократију.

ЖЕНСКО ПРЕДУЗЕТНИШТВО

Да ли национални програми подршке заиста отварају врата младим предузетницама?
Најбољи период за улазак у предузетништво је истовремено и период највеће системске нестабилности за младe женe.

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ

Како се достиже животни стандард ЕУ? И чланством и „предсобљем“
За приближавање нивоу животног стандарда ЕУ чини се да је кључно да земља има приступ већим финансијским трансферима и расту извоза ка ЕУ.

РЕГЕНЕРАТИВНА ПОЉОПРИВРЕДА

Препознавање регенеративне пољопривреде и финансијски подстицаји
Циљ је да храна буде што здравија и доступнија, а не да мали део „еколошки свесних“ умирује своју савест новчаником.

БИОЕКОНОМИЈА

Биоекономија: Од технолошке револуције до друштвене трансформације
Биоекономија представља оптимално коришћење обновљивих биолошких ресурса и обновљивих сировина из пољопривреде, шумарства или других извора.

ЖЕНСКО ПРЕДУЗЕТНИШТВО

Мисли једне предузетнице – шта ћемо данас за ручак? 
Жена предузетница поред свог пословања увек управља и својим домаћинством, а мисли једне предузетнице преплетане су пословним и приватним обавезама, захтевајући баланс и добру организацију.

РЕГЕНЕРАТИВНА ПОЉОПРИВРЕДА

Регенеративна пољопривреда: Тренд или нужност
Регенеративна пољопривреда се не појављује као маркетиншки тренд, већ као решење коje има потенцијал да обнови и побољша здравље земљишта.

ПРИКАЗ КЊИГЕ

Економски раст је прецењен: Приказ књиге „Мање је више“(2024) Џејсона Хикела
Срљамо у суноврат. Глечери се топе, шуме нестају, врсте изумиру и време за акцију истиче.

ЕУ МИСИЈА

Можемо ли да заштитимо и обновимо наше реке и влажна станишта до 2030?
У Србији је велики део река и језера под утицајем разних облика загађења које ремете природни ток река, а самим тим и повезаност односно континуитет екосистема.

ДЕПОПУЛАЦИЈА

Поглед на западни Балкан из 2089. године – тржиште рада никада не греши
Студија је упозоравала да долази до јасне поделе западног Балкана на коју неће утицати међународно признате границе, којима ниједан народ није задовољан.

ГРАЂАНСКА НАУКА

Наука у јавном интересу, или наука за лични џеп?
Отворена наука никада није била толико релевантна и кључна као данас, када се суочавамо са глобалним изазовима попут климатских промена, пандемије и енергетске кризе.

ERA ПРИОРИТЕТИ

ERA приоритети – прошлост, садашњост и будућност
Европски истраживачки простор (енг. European Research Area – ERA) је иницијатива Европске уније намењена стварању бољег окружења за истраживање и иновације широм Европe.

ПРИКАЗ КЊИГЕ

Маријана Мацукато и Срби – Немамо ми ципеле за то
Ако желиш да саградиш брод, немој подстицати људе да сакупљају дрва и немој им давати задатке и посао, већ их научи да чезну за бескрајним даљинама мора и хоризонта.

ПРИКАЗ КЊИГЕ

Деокупација вредности: Приказ књиге Value of everything (2018)
Кључна идеја књиге је да је савремена економија лишена дебате о вредности. Без ње, заблуде о продуктивности су неоповргљиве.

ПРИКАЗ КЊИГЕ

Обновимо јавни интерес: Приказ књиге „Економија са мисијом“ (2022)
Ако је главна поука „Предузетничке државе“ била да није важан обим, већ врста јавне потрошње – поука ове књиге је да није важна величина, већ врста владе.

ПРИКАЗ КЊИГЕ

Митологија и Митолов: Приказ књиге „Предузетничка држава“ (2013)
Свака базична прича тежи да из свог угла опише стварност, њене законитости и представи је као нешто што се подразумева.

ЕКОНОМИЈА

Различита схватања капитала: Шта је капитал?
Капитал се дефинише као укупна сума физичких (опрема, зграде, машине) и финансијских (готовина, хартије од вредности) фактора који се користе у процесу производње.

ДОМАЋЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ

Има ли развоја без домаћих инвестиција? Може ли српска економија имати одлике рамонде?
О недовољним домаћим инвестицијама као разлогу неуспеха тренутног економског модела све чешће се говори.

ПРИКАЗ КЊИГЕ

Економска онкологија: Приказ књиге The big con (2023)
Како претерана зависност од консалтинг агенција постепено онеспособљава државе, смањује њихов капацитет и угрожава јавни интерес?

ГРАЂАНСКА НАУКА

Незнање је моћ
Улога науке јесте сазнајна али како отворимо ново поље знања у исто време откријемо читав универзум незнања. Ово називамо препознатим незнањем (оно што знамо да не знамо) а имамо и дубоко незнање (оно што не знамо да не знамо).

НОВЕ ПРАВНЕ ФОРМЕ

Да ли су потребне нове правне форме за пословне субјекте у Србији? Да ли и то можемо да злоупотребимо?
Да ли су за унапређење пословног окружења и привредног раста потребне нове правне форме?

ИНТЕРВЈУ

За развој предузетништва су кључни људи са знањем и вољом
Преузимали смо добра искуства и учили на грешкама других кроз студијске посете у Хрватској и окружењу. Схватили смо важност умрежавања и стално радимо на томе.

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ

Зелени техноцентризам и технооптимизам
Иако је унапређење технологије пожељан, неопходан и неминован елемент друштвеног развоја, он нити је довољан, нити је у сржи еколошких проблема, нити тренутно било какво адекватно решење постоји.

МИГРАЦИЈЕ

Из Србије годишње емигрира један Бор
Истраживачко питање које је посредно отворено анализом трошкова емиграције је број емиграната из Србије. Представници РЗС-а су изнели процену да годишње из Србије емигрира око 25.000 људи.

СМАТРАЊЕ

Шта возе прави мушкарци?
Оно што је некад важило за пожељно понашање и последицу друштвеног положаја, након технолошког развоја постане део свакодневнице и задржава се у сфери друштвеног идентитета који се не преиспитује превише.

ЕКОЛОГИЈА

Шта значи природа?
Наша љубав према „природи” вуче порекло из наше еволуционе историје кроз коју смо развили афинитет према карактеристикама одређених средина. Биофилија не подразумева просто уживање у „природи”, већ и осећај припадности.

ЕКОЛОГИЈА

Колико пара толико екологије?
Одрживи и неодрживи избори се не искључују међусобно, они се постепено акумулирају јер свака потрошња нужно додаје одређену вредност нашем укупном еколошком отиску.

ЕКОЛОГИЈА

Еколошки свесни – Еколошки активни?
Највећи број појединаца неће учинити ништа поводом еколошких проблема пуким усвајањем релевантних информација па чак и ако им иста успеју променити одређене ставове, уверења и вредности.

ЕКОНОМИЈА

Економија и Блед
Јасна порука јесте да онај ко има средства, треба да инвестира у енергетски сектор. Улога Европске уније у будућности у свету зависи управо од тренутног начина управљања кризом у енергетском сектору један је од закључака форума.

МЛАДИ

Ко то жели преквалификације и плату од 100 хиљада динара?
Од 1,1 милион младих, њих 179 хиљада нити је радило нити се школовало и било на обуци – били су у тзв. НEET (Neither in Employment nor in Education and Training) положају.

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА

Како сви који желе да буду дигитални грађани, то и постану?
Држава треба да прати треднове у сектору информационо-комуникационих технологија и прилагођава своје услуге тако да грађанима буду што доступније.

ДЕПОПУЛАЦИЈА

Колико ће ђака добити књижицу 28. јуна 2089? Знају само тржиште рада и депопулација
У зависности од сценарија трошкови примене предложене мере би износили од 298 до 336 милиона евра годишње.

ИНФЛАЦИЈА

Навалила инфлација као смрт на бабу
Инфлација која погађа бабу, карактеристичну пензионерку са просечном пензијом од 31.000, у јануару ове године износила је 10%. За оно што је 2021. плаћала 31.000, сада мора да плати 34.100.

Koristimo kolačiće kako bi pružili optimalno korisničko iskustvo prema Uslovima korišćenja.